Čovek na rođenju sadrži 75%, u odraslom dobu oko 65% i u starosti oko 55% vode. Voda se iz organizma neprekidno gubi, pa se mora više puta u toku dana nadoknađivati.
Istraživanja širom sveta pokazuju da ljudi ne uzimaju dovoljno tečnosti. Većina poseže za vodom tek kada se pojavi žeđ. Osećaj žeđi se javlja kada je organizam već izgubio mali procenat tečnosti, tj. kada gubitak iznosi 1 do 2% telesne mase. Studije, takođe, pokazuju da se ne možemo potpuno osloniti na žeđ. Naime, kod starijih ljudi ovaj osećaj je smanjen. Kod školske dece je zapaženo da dostupnost tečnosti i toaleta mogu usloviti promenu osećaja žeđi i smanjiti naviku uzimanja tečnosti.
Sve se više govori da veliki broj ljudi pati od hronične, blage dehidracije. To je stanje tzv. hipohidracije (smanjene količine vode u telu) čiji simptomi nisu sasvim jasni, a pre svega se odnose na smanjene funkcije mozga i mišićne snage i izdržljivosti, naročito kod sportista. Istraživanja u sportskoj medicini pokazuju da je važna potpuna rehidracija. Slične rezultate pokazuju i psihološka istraživanja vezana za pažnju, budnost, spremnost, brzinu psihomotornih radnji. Kako voda čini oko 80% mozga, 85% krvi, 75% mišića, 90% pluća itd. ne čudi što su svi važni procesi u organizmu kompromitovani i sa malim gubitkom vode. Zato nije preporučljivo čekati na jasne znake dehidracije (gubitka vode iz organizma) u vidu žeđi, suvoće usta, smanjenog izlučivanja urina i pregrevanja.
Ne treba se zadovoljiti osećajem da nismo žedni. Vodu treba unositi tokom čitavog dana u pravilnim vremenskim intervalima, na dva do tri sata. Potpuna hidracija obezbeđuje optimalne mentalne i fizičke funkcije tela.
Voda je sredina u kojoj se odvijaju svi metabolički procesi, pa se sa potpunom rehidracijom smanjuje oksidativni stres i ubrzava proces detoksikacije organizma. To utiče na sporije starenje i smanjenje opasnosti od raznih patoloških stanja, kao što su kamen u mokraćnim putevima ili hronična opstipacija.
Pitajte Hebu