Još u rimsko doba na lokalitetu Bujanovačke Banje postojao je izvor tople vode i lekovito blato, a neposredno pored izvora nalazi se selo Kraljeva kuća. Ime je dobilo po kući za odmor kralja Milutina koji je koristio blagodeti ovog izvora. U tursko vreme se nazivala Karaman Banja, a pošto su se u njoj kaljužali bivoli, nazivana je i Bivol Banjom. Neka vrsta blatnog jezera, nastala od izvora termomineralne vode usred ravnice ispred Bujanovca, vekovima je služila kao divlja banja.

U novije doba, naročito u letnjim mesecima, ljudi iz svih krajeva su dolazili da traže lek za kostobolju i kožna oboljenja. “Baruština” koja miriše na sumpor i mulj u isto vreme je bila i neugledna i čudesna. I deca i stari, bolesni i zdravi, a nije bilo neobično videti i stoku sa ostacima sasušenog blata na telu, uživali su u blagodetima tople mineralne vode. Šezdesetih godina, zvanična medicina je banjsko lečenje smatrala nadrilekarstvom. Pomnijim ispitivanjem sedamdesetih godina prošlog veka potvrđena su izuzetna svojstva te vode i visokomineralizovanog blata,  nakon čega je sagrađena velika, savremena banja. Oko nje je odmah niklo i veliko naselje ispred Bujanovca. Voda je počela efikasnije i kvalitetnije da se koristi od 1975. godine kada su izgrađena dva zatvorena bazena u sastavu Doma zdravlja u Bujanovcu. Na Rakovačko ledini je 1984. godine sagrađen savremeni Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju invalidnosti “Vrelo”. Glavne analize obavljene su u eminentnim institucijama u Čehoslovačkoj i Institutu u Karlovim Varima, Institutu “Slovakoterme” iz Bratislave pri Banji Pjestani I Francuskoj Banji “Viši”, a da je reč o prirodnom lečilištu bez premca govori i sertifikat medicinskih centara u Londonu i Frankfurtu. Danas ispravnost bujanovačke vode redovno prati institut “BATUT” u Beogradu.

Prednosti lekovite vode Bujanovačke Banje nad drugim termama u slivu gornjeg toka Južne Morave su laka pristupačnost, visoka temperatura mineralne vode, njeno jako termičko i mehaničko dejstvo na organizam i velika izdašnost izvora. Do leta 1966. godine, Bujanovačka Banja je imala jedan u zemlji iskopan bazen elipsastog oblika sa dužom osom oko 10 m, kraćom oko pet metara i dubinom do 60 cm. Termalno-mineralna voda u bazenu izbija iz kaptažne cevi više izvora, u kome ključa. Izlivanje vode prate gasni mehurići. Kapacitet izvora je znatan, o čemu svedoči erupcija vodenog stuba visokog 5 m, koji je nastao pri bušenju 1966. godine. Priliv vode je veći od oticanja, pa je okolni teren često plavljen. U njemu se stvara peloid (humusno blato), po kojem se ovo lečilište naziva i Bujanovačkim (Rakovačkim) blatom. Temperatura termalne vode iznosi 42°C. Voda je bezbojna, pomalo kisela i sumporovita.

HEBA DOO poseduje sledeće linije za proizvodnju:

1. Linija za punjenje staklene ambalaže od 1 litra, kapaciteta 12.000 boca/čas
2. Linija za punjenje staklene ambalaže od 0,25 i 0,75 litara, kapaciteta 4.000 boca/čas
3. Linija za punjenje P.E.T. ambalaže od 0,5 litara, kapaciteta 6.000 boca/čas
4. Linija za punjenje P.E.T. ambalaze od 1,5 litara, kapaciteta 7.000 boca/čas
5. Linija za punjenje P.E.T. ambalaže od 1,5 i 2 litra, kapaciteta 10.500 boca/čas
6. Linija za punjenje balona od 6 litara, kapaciteta 1.900 boca/čas
7. Linija za punjenje balona od 15 litara, kapaciteta 100 balona/čas

Linije predstavljaju poslednja dostignuća renomiranih svetskih proizvođača iz oblasti prehrane: SIG SIMONAZZI, SARCMI, ENOBERG, P.E.- Italija, KRONES, WINTERWERB, NAGEMA, ORTMANN & HERBST – Nemačka.

HEBA AD poseduje i sopstvenu proizvodnju boca od P.E.T. materijala. Boce se proizvode na mašinama marke SIDEL kapaciteta 12 800 boca/čas, za koje se kupuju gotovi predoblici, ali i na mašini marke SIPA, kapaciteta 7.000 boca/čas na kojoj je zaokružen proces – izrada predformi i duvanje boca.